novosti

broj 12/07, april 2007
Da li ste znali?
Stres predstavlja skup različitih emotivnih stanja i fizioloških procesa, koji nastaju kao reakcija osobe na svakodnevne životne stresne događaje. Stoga je ključni faktor u upravljanju stresom - zapravo upravljanje emocijama...
Štetna navika - ima li pomoći? >
Odlaganje i šta sa njim, I deo

     Kada osobe imaju problema sa odlaganjem obaveza, to se uglavnom odnosi na neizvršavanje određenih aktivnosti i ostavljanje istih do nekog neodređenog vremena u budućnosti (npr. “Uradiću to kasnije/jednom/videću već kad”); ili je vreme specifikovano, ali kada taj momenat dođe – nikakva aktivnost u tom pravcu se ne pokrene (npr, “Baš sam hteo da počnem sa pisanjem izveštaja, ali sam morao pre toga da proverim poštu”). Da pojednostavimo problem: odlaganje je ostavljanje po strani aktivnosti, za koje ispravna procena situacije kaže da bi bilo najbolje da budu obavljene odmah.
     Mi znamo šta bi trebalo da uradimo, ipak ne možemo nikako da se nateramo na to. Šta je to što nas sprečava u obavljanju aktivnosti? Najpre je važno istaći da sam termin "naterati sebe" može da ukaže na to da možda nismo adekvatno motivisani za obavljanje aktivnosti. Problem leži u tome što često nismo svesni prednosti koje nam ta aktivnost pruža (npr, usisavanje stana). Ako smo svesni pozitivnog ishoda izvršavanja obaveze, onda uzrok odlaganja verovatno leži u činjenici što odlaganje predstavlja efikasan način da se kratkoročno izbegnu neprijatne emocije (npr, saradnik za prodaju osiguranja radije bira da surfuje po internetu, jer bi ga posao oko sređivanja polisa doveo do intenzivne iziritiranosti). Može biti prisutan i još jedan paradoks: naše aktuelno izbegavajuće i neproduktivno stanje je poznato i bezbedno, u poređenju sa neizvesnim ishodima promene i eventualnog neuspeha. Naime, rečenica "Super mi je ovako" može nekada pre biti izraz straha od potencijalnog neuspeha i još goreg ishoda u slučaju pokreta u novu aktivnost, nego istinskog zadovoljstva aktuelnim stanjem stvari. Stoga, mi biramo neaktivnost (tj. odlaganje), umesto akcije u novo i neizvesno.

Uzroci i oblici odlaganja

Identifikovana su tri glavna uzroka odlaganja:
- strah, anksioznost: ove emocionalne reakcije su posledica percipirane pretnje našem samopouzdanju ako krenemo u produktivnu akciju. Npr, službenik odlaže da sastavi obavezan izveštaj, jer se plaši da on neće biti dovoljno dobar, što će dovesti do kritike od strane nadređenog i samim tim doživljaju sopstvene neadekvatnosti.
- netolerancija teškoća i frustracija: ovo se odnosi na doživljaj osobe da ne može da podnese frustracije, dosadu, naporan posao, neprijatne osećaje, neuspehe i sl. - posledica toga je da se brzo odustaje, nakon prvih znakova neprijatnosti. Osoba u toj situaciji najčešće kaže sebi nešto poput: "Mrzi me", "Ovo je suviše naporno" ili "Joooj, nije valjda da moram sve to da uradim?! Nema šanse!" Potencijalno važan dugoročni cilj se žrtvuje zarad kratkoročne prijatnosti i - odlaganje je neizbežno.
- pasivno agresivno ponašanje: je najčešće izraz bunta ili revolta prema drugim osobama, koje nam "nameću" šta treba da radimo i kako treba da se ponašamo. Odlaganje važnih aktivnosti tako može predstavljati izraz našeg besa prema njima. Ipak, odlaganje nažalost vodi daljem kvarenju odnosa ili ugrožavanju radne pozicije, što nam se vraća kao bumerang.

 

   Kako prepoznati odlaganje? Postoje uobičajeni načini na koji ljudi sami sebe zavaravaju. Navešćemo neke:

  • razmišljanje i maštanje o aktivnosti, bez uključivanja u nju; npr, sedenje u stolici i razmišljanje o spremanju radnog stola, uz rečenicu "Moram da imam dobar feeling (osećaj), pre nego što počnem da radim"
  • ostavljanje posla do poslednjeg momenta, jer "Najbolje radim stvari pod pritiskom!" Ova tvrdnja, osim što je neproverljiva, daje dobar alibi osobi ukoliko posao nije dobro obavljen, jer "nije bilo dovoljno vremena da ga obavim kako treba"
  • "Uradiću to sutra" je čuvena rečenica, koja zapravo predstavlja odlaganje aktivnosti do neodređene vremenske tačke u budućnosti. Varijanta ove zamke je i poznati "studentski ponedeljak", kada student odlaže učenje za koji dan, a kada taj dan dođe može pribeći sledećoj zamci, a ona glasi
  • "Ne mogu da učim kada mi je stan ovako prljav", a to je student primetio, pogađate, baš u ponedeljak, kada je bilo vreme učenju. Student tada pribegava poslu, koji je pre pre samo dva ili tri sata bio krajnje nevažan, a koji je odjednom postao neizbežan - spremanju. Nakon spremanja sledi odmor, jer se "ne može učiti umoran", a samo učenje se odlaže do sledećeg ponedeljka - i tako u krug.
  • jedna zloćudna forma izbegavanja predstavlja i obavljanje prijatnih aktivnosti pre neprijatnog zadatka, sa ciljem lažnog ohrabrivanja za akciju. Nažalost, zadovoljstvo gura obavljanje zadakta u drugi plan, rečenicom "Zašto prekidati ovaj prijatni momenat baš sad? Ima toliko dana kada se može završiti taj posao ..."
  • obavljanje silnih "pripremnih" aktivnosti nekada takođe može da udalji osobu od obavljanja ciljanog zadatka; jer, kada se završi spremanje stola, onda se pribegne obavljanju važnog telefonskog razgovora, nakon razgovora - tu je prikupljanje literature, štampanje dodatnog materijala, a pisanje članka se odlaže rečenicom "Barem sam se spremio za početak". Nažalost, tu je obično posredi iluzija, jer se identična priprema ponavlja sledeći put itd.

    [nastaviće se ...]

    		•
    Najave>

    :: Agencija TIM će učestvovati na predstojećem Sajmu zapošljavanja, koji se održava u četvrtak, 19. aprila u zapadnom holu SPENS-a, sa početkom u 10h. Sajam organizuje Nacionalna služba za zapošljavanje, a Agencija TIM će predstaviti svoje usluge iz oblasti poslovne psihologije.
    :: U okviru petodnevne prezentacije ženske kreativnosti, preduzetništva i zdravih životnih stilova Žene čuda prave u Radio Caffe-u (Miletićeva 45, Novi Sad) u petak, 20. aprila biće održana tribina "Kako da komuniciramo samopouzdano". Na tribini učestvuju Dragana Radovanović i Milica Babić, psiholozi Agencije TIM. Početak je zakazan za 18h.

    Ostale novosti>

    :: u Američkom kutku je u petak, 13. aprila održano predavanje na temu "Improve your communication skills - learn how to behave assertively". Predavač je bila Dragana Radovanović, dipl. psiholog, voditelj treninga asertivnosti u Agenciji TIM.

    agencija TIM:
    ukoliko ne želite da primate TIM novosti samo kliknite ovde.