U svakom trenutku svog života mi komuniciramo, bilo da to radimo sa drugim ljudima, sami sa sobom, direktno ili preko telefona, e-maila... Komunikacija je takođe tema koja poslednjih godina postaje sve značajnija u savremenom poslovanju, jer iskustva ukazuju da upravo problemi u ovoj oblasti mogu da imaju negativne posledice na naše poslovanje. I zaista, brojni su tekstovi, knjige, obuke koje se bave ovom temom i zapravo kada se nađete u situaciji da pišete o komunikaciji, nalazite se pred veoma teškim zadatakom. Zadatak je težak jer je toliko toga već rečeno i postoji izvesna zasićenost ovim sadržajem, a opet, sa druge strane, postoji velika potreba za radom u ovoj oblasti jer problemi i dalje postoje. Svi mi komuniciramo na neki način, ali neki ljudi to čine uspešnije od drugih, što govori u prilog tome da svi mi imamo sposobnost da razvijemo komunikacijske veštine, ali da od našeg rada i truda zavisi kako ćemo to činiti, uspešno ili neuspešno.
Zašto nam je teško da konstruktivno komuniciramo?
Možda je odgovor na ovo pitanje već sadržan u prethodnom odeljku, jer komunikaciju doživljavamo kao nešto što se podrazumeva i čime ćemo ovladati sami po sebi. Upravo to podrazumevanje je jedna od najvećih prepreka konstruktivne komunikacije. U tome je ključ, ne podrzumevati već pitati, kazati, razgovarati. Često se dešava da mislimo o tome da bi druga osoba trebalo unapred da zna kakve su naše potrebe, želje, kako se osećamo i slično. Ovo je naročito izraženo ako su u pitanju nama bliske osobe, ali situacija nije retka ni u poslovnom okruženju. Shvatanje da bi drugi ljudi trebalo da znaju kako se mi osećamo i o čemu razmišljamo pukim skeniranjem našeg lica, može nam doneti dosta negativnih posledica. U prvom redu, osećanje besa, depresivnosti, uznemirenosti, a može dovesti i do nekih od oblika nekonstruktivnog ponašanja kao što je pasivno ili agresivno ponašanje. Mnogo je konstruktivnije i za naše relacije sa drugim ljudima bolje, da kažemo kako se osećamo u datom trenutku i šta je to što bi nam prijalo. Kao ilustraciju za 'sindrom podrazumevanja' navodimo primer kada žena dođe kući uznemirena sa posla, a muž gleda TV. Muž je upita kako se oseća, ona kaže dobro, a u suštini je uznemirena zbog nekog događaja na poslu. Nakon njene izjave da se dobro oseća, muž nastavlja da gleda TV, a žena besna i povređena odlazi u drugu sobi i ljuti se na muža jer on nije prepoznao da nešto nije u redu. Zaključak: ljudi ne mogu da prepoznaju uvek kako se mi osećamo. Nama ne ide u prilog da očekujemo da dugi 'shvate i učine nam ono što nam je po volji' i dokle god se mogućnost čitanja misli ne razvije kod ljudi, ovi zahtevi će biti nemogući i štetni za našu komunikaciju.
I zato, ne podrazumevajte već komunicirajte. Budite otvoreni, jasni i nemojte misliti da su neke stvarni banalne. Sve ono što je Vama važno, podelite to otvoreno sa drugima. Zvuči tako jednostavno, a opet tako često zapadnemo u 'sindrom podrazumevanja'. Možda je u tome rešenje, ne komplikovati jednostavne stvari, već ih prosto primenjivati i razvijati.